BM2: restorani, Isetan, Kinokuniya i gunpleraj

BK2U Bangkoku, stapaju se uticaji raznih azijskih kultura, od Indije preko Kine do Japana i Indonezije i Malezije. Imate hranu sa svih meridijana, ali najprisutnija je azijska kuhinja i to na prvom mestu tajlandska, pa japanska, kineska, indijska. Egzotični mirisi koji vas zapljuskuju na svakom koraku, i preukusne đakonije lokalne kuhinje. Tajlandska kuhinja je jako ukusna i lepa, i pristupačna je ovde u Beogradu, ako se okrenete oko sebe videćete da ima tajlandskih soseva i drugih stvari koje su neophonde za recimo pad thai ili neko drugo jelo koje spada u omiljene kod turista.

Ali ovde u ovom odeljku moje storije – Bangkoku Monogatari 2 – pričam o japanskoj kuhinji (washoku) koja je prisutna na Tajlandu, to jest sveprisutna u Bangkoku, ali  neću pričati samo o njoj, već i o mojim posetama japanskoj robnoj kući Isetan, japanskim knjižarama Kinokuniya i o tome šta sam video od maketa čuvene firme Bandai iz Japana.

sdJapanska kuhinja je druga posle tajlandske koliko sam mogao da primetim. Prvo, negde sam ranije pročitao da je zbog rasta standarda i BDP, posle 2000 je povećan broj ljudi na Tajlandu koji se interesuju za japansku hranu (koja nije među najeftinijom hranom, što znamo), tako da je 2010. godine samo u Bangkoku bilo 1000 i nešto restorana japanske kuhinje. A kažu da se puno njih otvara svakog meseca. To je bilo 2010. a 2015. možete samo da pomislite koliko se pojavilo još. Ja sam imao prilike i sam da se uverim kakva je tamo situacija. Ono što je takođe poznato je i da najbolji restorani tamo dobijaju nekoliko puta nedeljno ribu sa riblje pijace Cukiđi (Tsukiji) u Tokiju. I najveće gužve u poznatim restoranima koji dobijaju ribu odatle je baš tim danima. Suši i sašimi od najsvežije moguće ribe probaćete upravo u Bangkoku. Treba naravno imati u vidu i činjenicu da oko 50.000 Japanaca živi samo u Bangkoku. Najviše ima suši barova/restorana ali naravno imate i ramen restorane, jakiniku, kaiseki restorane kao i izakaje (izakaya). Takođe ima japanskih poslastičarnica sa proevropskim kolačima, i ima prodavnica moči kolača ili japanskih palačinki (japanske palačinke nažalost nisam probao, pošto se ta specijalizovana prodavnica nalazila negde u susedstvu pijace Čatučak i nije baš bila blizu…)fuji

Kao prvo u starom delu Bangkoka oko Carske palate, Khaosan Rouda možda sam generalno video samo jedan suši bar i taj mi se nije svideo. Ono gde ih ima ogroman broj je, u stvari, u novijem delu Bangkoka.

Što se tiče sušija tu imate razne vrste barova i restorana. Izbor je veliki, u recimo najpopularnijim šoping molovima ima sijaset japanskih restorana zajedno sa tajlandskim i američkim fast food (nama poznatih) opcija. Ima takođe malih posebnih japanskih „community“ molova u kojima se nalaze japanski restorani i prodavnice poput Gateway Ekamai i Nihonmachi Japanese mall-a. Takođe mali japanski krajevi se nalaze oko Soi Fuji tj. oblast sa nekoliko Fuji marketa u Sukhumvitu, kao i u jednom delu Soi Thainiya u Silomu (deo grada Bangkoka). Nažalost nisam mogao sve da obiđem, ali i ono što sam obišao je bilo puno. Svakako su japanske stvari dominantne zajedno sa tajlandskim, tako da je to  bio lepo saznanje.

kobaneOno što je takođe specifično na Tajlandu, konkretno u Bangkoku jeste ponuda:

  • kaitenzuši opcija
  • okamase opcija

Kaitenzuši je bio prisutan u nekim restoranima koje sam video. U jednom je recimo bilo isključiva opcija da se po osobi plati negde oko 10 evra i za to jedete sve što se vrti na traci i što je poslagano na stolu (poput švedskog stola) tipa all-you-can-eat opcija. U tom restoranu nije bila nijedna druga opcija osim te i a od hrane je bio suši i sašimi (svakojake kombinacije i opcije) i po neki don(buri). Drugi restoran je imao dve opcije ili jedeš sa trake i tu sediš (kao u baru oko trake) ili sediš za stolom – u drugom delu restorana, i biraš jela iz nekog menija gigantske veličine. Ovde su imali takođe sve ono gore što sam pomenuo plus gjozu, ramen, salate… Ovde je recimo bilo simpatično svaki je gost koji naruči neko jelo dobije miso supu pre jela i neki žele kolač od zelenog čaja kao desert.

Ono što sam primetio jeste da mnogi ti japanski restorani (i ne samo japanski) imaju vrste jela poređana u izlogu, tako da možete da kako bi izgledalo jelo koje biste eventualno naručili.

donburiU određenim restoranima postoji opcija da osim biranja hrane u meniju, odlučite da naručite jelo koje tog dana priprema suši majstor tj. po izboru suši majstora – okamase. Znači, to je najbolja riba, najbolja preporuka i to uglavnom je običaj da on pred vama sve to radi za stolom. Ta opcija spada u skupe, obično ima dva do tri jela i cene idu od 60 evra do 300, pa i 400 evra kod nekih baš skupih restorana.

Ono što sam probao od noviteta jeste maguro don, ili donburi sa tunom i to u restoranu Kobune, koji je imao i kaitenzuši opciju biranja hrane. Ako ste ranije čitali blog, prisetili bi se da je don(buri) jelo u činiji sa pirinčem. Kao sašimi koji je poslagan na kupi od pirinča. Tuna je bila vrlo ukusna i sveža kako treba. Nigiriji i sašimi su im bili kompaktni i lepo napravljeni sa izdašnim vasabijem kao dodatkom i naravno, đumbirom.

8Ramen im je popularan, bio sam u jednom poznatom lancu Ramen restorana – Hachiban Ramen gde su se jela naručivala po brojevima u znaku broja „8“ što i ime na japanskom znači. U „Osmici“ su bile nudle sa junetinom, paćetinom, piletinom… znači rezanci, meso, algice (ne kod svih), svakakav zeleniš i tofu kockice – svašta nešto a vrlo je ukusno, prelepo.  Cena ramena je bila jeftina, nešto tipa od 2 evra do 4 evra više kombinacija. I jako popularno mesto među Tajlanđanima, verovatno ga i zato ima svuda.

Imaju takođe jakiniku (*japanski roštilj, a koji ima korejsko poreklo – prim. ur.) mesta, to je isto popularno i prava mesta da probate japanski roštilj, koji uglavnom se odnosi na juneće meso i iznutrice na specijalnom napravljenom roštilju… Gjoza (gyoza)  su vam japanske knedle sa mljevenim mesom i povrćem, to nisam probao ali i to je moglo da se nađe. U principu japanska kuhinja je krajnje popularna, a suši jedno od glavnih zvezda menija pored ostalog.

japakolaci2U jednom od popularnih šoping centara kraj Isetana pored restorana bile su poslastičarnice. Jedna je recimo imala razne vrste močija, svi su slično izgledali raznih boja i kombinacija ukusa. Vrlo ukusni, bar oni koje sam probao.

Jedna druga japanska poslastičarnica koja je davno osnovana u Japanu, a u ovom šoping centru ima ispostavu bila je u fazonu evropskih kolača tj. kolači s čokoladom, musom i sl. ali su imali i neke svoje dodatke poput algi i slično, ili neke puding varijante od zelenog čaja vrhunsko dekorisano u prelepoj ambalaži (imate par slika da pogledate izbor tog dana).

japakolaci1Takođe bila je prisutna i neka, da nazovem, „čajđinica“ japanska, ili je tajlandska s japanskim čajevima, sad to nisam mogao da provalim. Znači pravili su ledene čajeve na japanski način, s tim da su imali s kombinacijom mleka, sladoleda i slično. Vrlo su popularni koliko sam mogao da primetim. Inače ovo je bila moderna verzija u šoping centru Terminal 21, ali ima pravih čajđinica u Bangkoku gde serviraju samo čaj i slatkiše, sad negde japanske i kineske čajeve nude, a negde je izbor još veći. Naravno za one koje traže japanske čajeve naći će svašta.

U svakom slučaju ljubitelji japanske hrane – sušija i drugih đakonija ovde na Tajlandu mogu da nađu šta im duša ište. Riba je kao što sam pomenuo sa japanske pijace i sa lokalne, u svakom slučaju, idealan izbor.

Što se tiče japanskih supermarketa – Isetan, Fuji itd. Pa tu tek ima ludilo.

Pre svega Isetan je robna kuća koja se nalazi na 6-7 spratova u okviru tržnog centra Central World. Tu ćete naći svašta japansko, ali da preskočim neke stvari i da kažem da ćete naći i kimono.

Druga stvar, Isetanov supermarket je lepota za istraživanje (uostalom ceo Isetan kompleks koji se krije u Central Worldu). Imate naravno deo gde možete uzeti gotovo napravljenu hranu uglavnom sušije u kutiji lepo napravljene setove itd. Zatim imate razne vrste njihovih usitnjenih „grickalica“(nisam siguran da bih mogao to nazvati grickalicom ali je jako ukusno) na grame tj. kilograme se uzima – kao sitno usitnjena osušena riba sa algama i još nećim tako usitnjena da više liči na usitnjeni čaj na gomili, koji treba da se pakuje u vrečice (samo što oni pakuju u plastične kutije poput onih u Maksiju). Ukus toga, nažalost zaboravih ime, je apsolutno fantastičan, i mi smo probali samo par od gomile raznih tih vrsta na vagu koje su bile poslagane na gomilice.

Zatim ima kao u svakom supermarketu delova gde drže slatko, slano i slično. Nori alge, recimo, ako nema jedno sto vrsta poslaganih od ne znam koliko proizvođača, kombinacija i slično, tako isto i za druge alge.  I tako je slučaj sa soja sosevima  i drugim opcijama tipa wasabija, senfa itd., da ne pominjem piće -sake, shoyu… Eh sake, pa to je lepota sve to videti, toliki izbor, razne vrste i raznovrsne cene.

kinokuniya 2 u isetanuElem, ovaj Isetan supermarket nije veliki, poput nekog maksija, ali postoje mnogo veći – Fuji supermarketi, u kojima nisam bio, tako da može da se pretpostavi šta sve još ima tamo. Inače, ako se pitate kakve su cene, pa cene su svakako japanske, sigurno nisu tajlandske cene. Original japansko po japanskoj ceni, što znači nije baš jeftino, mada ipak ima stvari sa sasvim ok cenama zavisi šta hoćete i želite i tražite. Svako može da nađe šta mu odgovara.

Sad ću dodati nešto i o Kinokuniyi, japanskoj knjižari, koja je u Bangkoku prisutna na tri lokacije. Ja sam bio na dve lokacije. Jedna se nalazi u Royal Siam shoping mallu a druga kraj Isetana (naravno), dok se treća nalazi negde u Sukhumvitu u jednom novom shopping mallu manjeg obima (inače ovaj kraj poznat po mnogim japanskim centrima između ostalog i tu je i oblast Soi Fuji marketa).

kinokuniyaU Royal Siamu, Kinokuniya knjižara je mnogo veća od one koja se nalazi kraj Isetana (vidi sliku gore). Za razliku od one manje kod Isetana, ovde imate ogroman izbog mangi na engleskom, japanskom, tajlandskom. Naglasak je na prva dva jezika i malo na trećem. Knjižara ima puno engleskih knjiga svih mogućih naslova, takođe ima ogroman deo knjiga za učenje japanskog, engleskog, tajlandskog ali ima i za kineski, francuski i sl. Kao i u drugim knjižarama postoje odeljci sa oblastima. Ima takođe ogroman deo, kao što rekoh, koji ima stripove plus mange. Mange od stripova zauzimaju maksimalno prostora. Mislim da preovlađuju engleske verzije ali ima i japanskih odmah posle njih. Što se tiče tajlandskih mangi one su uglavnom najeftinije i tanjušnih korica, kao za kiosk, dok su engleske i japanske vrlo kvalitetne izrade. Cena su oko 10 evra za jedan primerak (retko ima jeftinije sem ako nije popust), a tajlandske su oko 1,5-2 evra. Japanske mogu biti skuplje za neki evro. Ima i raznih časopisa japanskih  plus za ljubitelje Gundama ima Hobby Japan časopis, tajlandska verzija,  koji sadrži uz svaki broj i kutiju sa jednim gundamom za sklapanje Bandai proizvođača.kino

Specifičnost u Kinokuniyi jeste ta da svaka knjiga je u celofanu zamotana, ako hoćete da baš tu knjigu pogledate morate skinuti celofan, tj. odete do pulta sa nekoliko knjiga koje želite da prelistate i oni vam skinu celofan. Takav je princip, oni taj celofan ionako vrate posle na sve otvorene knjige. Ako je knjiga bez celofana, znači tog dana je neko već čitao tu knjigu. Cene knjiga stoje na samoj knjizi zalepljene na zadnjoj stranici, tako da skidanjem celofana ne skidate cenu. Ima nekoliko mesta u knjižari gde možete da sednete da prelistavate, mada opet neko zna da sedne na sam pod i da prelistava ili na stepenicu (pošto je ova veća knjižara ima jedan deo malo izdignut od ostatka knjižare). Mogu reći da je ova Kinokuniya u Royal Siamu bila jedna od lepših knjižara u kojima sam boravio inače. Postoji naravno i još jedan lanac knjižara koji se zove Asia Books.mangakinokuniya Jedna je bila prisutna u Royal Siamu, mada je manja ima slične stvari kao Kinokuniya ali u manjem obimu i bez mangi i stripova. Knjige su uglavnom na engleskom i nešto manje na tajlandskom.

Što se tiče mangi, u avionu sam imao prilike da gledam Ansatsu Kyoshitsu iliti Assasination Classroom kako ide naziv na engleskom, japanski film, koji sam odabrao od mnogih drugih japanskih, i koji mi je skrenuo pažnju zahvaljujući ovom „alienu“ koji liči na smajli profesora i scenu kad učenici u razredu se vataju  za čitav dijapazon oružja, i prazne šaržere na profesora kojeg je nemoguće ubiti (Korosensei).

ansatsuA u stvari je reč o tome da je taj Korosensei, kako ga već nazivaju, uništio Mesec tj. sveo ga na polumesec i da planira za godinu dana da uništi Zemlju ali traži da ga postave za nastavnika ili će da uništi Zemlju.  Postavši nastavnik jednom odeljenju srednje škole kome predaje svašta uključujući razne vrste likvidacija, očekuje da ga njegovi učenici ubiju ili će uništiti planetu za godinu dana. Vlada Japana je raspisala nagradu od 10 miliona jena za onoga među učenicima tog odeljenja ko uspe da ga smakne. Ali on se kreće pri brzini od 10 maha tako da je nemoguće da ga ukebaju. Ali sem što je meta, on je sjajan nastavnik koji dosta pomaže učenicima u učenju i životnim problemima, tako da kao ima i neku dobru crtu. Zaista zanimljivo, zar ne?

Ja sam tako  naleteo i na sijaset mangi A.K. u Kinokuniyi na engleskom i drugim jezicima i svidela mi se još više ova manga. Tako da je toplo preporučujem za čitanje. Engleska verzija je sasvim ok. E da ne zaboravim, ima i anime vezan za ovu priču tako da prva sezona je bila prošle godine, a druga sezona ovog animea je počela početkom januara. Nisam video ovaj anime, tako da ne znam kako su ga napravili. To ću tek videti.

gundamiDa, kad  pomenuh Gundame, gunpleri (ljubitelji Gundama) u Bangkoku mogu svašta da nađu, ima na više lokacija prodavnica za modelare i gunpla-entuzijaste a ja sam u Royal Siam shopp. mallu video, u delu koji se zove  Siam Paragon robna kuća (department store), video dobar izbor za gunplere sve što ih zanima od modela Gundama, cene od 40 evra pa nadalje. Inače u Siam Paragonu robnoj kući koja se jednim delom ovog malla proteže na 6 spratova ima razne stvari raznih svetskih kompanija među kojima odeća, kozmetika, obuća, gedžete, igračke, stvari, aksesoare za školu, kolekcionarske stvari, za umetnike (stvari za crtanje) itd.- od kojih ima dosta proizvoda iz Japana.

Sve u svemu, u Bangkoku svašta možete naći tajlandskog a i japanskog. Grad budućnosti, živahan, topao, sparan, u kome možete naći sve od „igle do lamburdžinija“ od najeftinijeg do najskupljeg. Azija i Daleki Istok na tanjiru, puno mirisa, puno raznovrsnih ukusa sa raznih azijskih lokacija.  Na Tajlandu Japan je još bliži, takoreći u susedstvu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s