Bankoku monogatari 1: Na Dalekom istoku

Ovog decembra imao sam prilike da budem na Dalekom istoku i da posetim Tajland, prvu budističku i dalekoistočnu zemlja u kojoj sam boravio. Tom prilikom susreo sam se sa prelepom kulturom ove zemlje, kao i kulturom drugih azijskih zemalja ovog dela sveta koje se prepliću uveliko ovde. Kažu da Tajland zovu Zemljom osmeha. I zaista jeste tako…

Mogu li reći da je ova zemlja predvorje Japana, predvorje Kine, tropski biser Indokine. Narod je jako prijatan, uvek nasmejan, religiozan (budisti) i vredan, mada jezik im nije prijemčiv za strane jezike stoga je teško razumeti ponekad šta imaju da kažu na engleskom.  Možda bi se bolje snašli na japanskom, ali to zaista nisam siguran. Kineski je isto blizak, јер samih Kineza u Bangkoku ima 20% što je primetno i po uticajima koji se vide po budističkim hramovima, kao i na drugim mestima. Ali Kinezi nisu jedini čije uticaje ovde imamo, jer ovde vrvi i od japanskih uticaja tj. uticaja japanske pop-kulture.

bankokumonogatari

U ovom prvom delu pričaću o Bangkoku i ono što je uopšteno i što može da se susretne u ovom gradu. Restorane i japansku hranu ću ostaviti za drugi post jer i tu ima štošta da se kaže a ne bi sve da ubacujem u isti koš.

Pošto je ovo japanski blog uglavnom ću se orijentisati na ono što sam tamo video a da je primetno pod uticajem Japana, tako da uglavnom ovde neće biti tipični putopis sa svim utiscima. 

Imao sam priliku da budem u periodu kad slave rođendan svog kralja (nai luanga) Rame IX, a  rođendan mu je kao i japanskom caru, u decembru ali na početku meseca (5.12.). Tad je praznik na Tajlandu i velika vojna parada. A nedelju dana kasnije opet neradni dan – sveopšta biciklijada u osmomilionskom Bangkoku u čast kralja. Čista avantura je kretati se Bangkokom u toku ove manifestacije. Šetalačka subota u vreme beogradske biciklijade ili maratona i ovaj šetalački petak (u njihovoj verziji) je smešno i porediti, pošto su se potrudili da biciklijada bude i u starom i u novom delu Bangkoka.

Kao što vidite krenuo sam pešice po drumovima, tako da ću se osvrnuti na saobraćaj, za početak.

AUTO-MOTO TAIRANDO

U Bangkoku turista može da koristi taksije, tuk tukove (motor s dodatkom za četiri osobe) iliti bivša rikša, gradske autobuse klimatizovane i neklimatizovane, podzemni metro i nadzemni metro poznat kao Skytrain (voz na stubovima), taksi brodiće na reci i kanalima a može ako baš hoće i da iznajmi motor pa se vozi po ulicama i ogromnim autoputevima sa više traka koje su na stubovima u par nivoa po Bangkoku i okolini. Svakako svašta je u ponudi. Benzin je užasno jeftin inače u Bangkoku tako da se svi maksimalno voze. Iako ponekad ima neka kolona na ulici (kao recimo kad su rađene pripreme za paradu) nečete ćuti sirene automobila. Nema sirena, niko ne sedi na sireni ako mu neko smeta, sve funkcioniše besprekorno.

IMG_1666Za Tajland kažu da spada u zemlje gde je saobraćaj opasan.  Mogu da potvrdim da voze maestralno ludački (neki od njih), posebno kad se setim vožnje po zavijucima prašume Kao Laka kraj Puketa. Tip je vozio 120 na sat a put je bio neka relativno blaža verzija puta po Avali. Ali su prilično spretni.  Ja nisam video nijedan sudar, možda je to bio moj slučaj ali tako veliki grad, tako puno vozila a nigde bar neki mali sudar da ugledam?  Prilično samouvereno voze i bez nerviranja. Tako da je bilo baš zanimljivo sve to primetiti i uporediti sa situacijom kod nas…

Nego da počnem sa Japancima, i da pomenem da su japanska vozila zastupljena 90%  na Tajlandu (kako sam mogao da primetim), čak možda i neki procenat iznad … Slabo ima drugih automobilskih marki. Među japanskim preovlađuju najviše Toyota i Honda, a ondak idu Mazde,  Suzukiji,  (uglavnom među motorima kao i Yamahe…), Nissani, Mitsubushiji itd. 

Ono što možda neki ne znaju tajlandska auto industrija je najveća u Jugoistočnoj Aziji i 9. u svetu od 2012. godine. Oni proizvode više od skoro 1.5 milion komercijalnih vozila, a to je više nego što čine zemlje poput Velike Britanije,  Belgije, Češke, Italije i Turske. Mnoge japanski auto proizvođači imaju ovde svoje fabrike gde proizvode masovno vozila i izvoze. Ovo je ujedno i najveće tržište za pik-ap kamionete, sa udelom od 50% na tržištu (što sam se i sam uverio..). Naravno,  fabrike automobila nisu jedino što Japanci tamo od fabrika imaju.

Voze levom stranom kao u Japanu i Velikoj Britaniji. Od evropskih preovlađuju Merzedes i BMW stari i novi, po neki Mini i Volvo, kao i američki Ford (uglavnom kao pik-ap). Za ostale marke automobila verovatno nisu ni čuli… Ima američko-korejskih Chevroleta (Cruze) ali to poput Merzedesa – nađe se, kineskih jedva da se ubode neki, u svakom slučaju dominiraju Japanci. Imaju veliki dijapazon vozila japanskih firmi koje sam pomenuo,  ima nekih modela i naziva kojih nema u Evropi ali su popularne u ovom delu Azije. Honde koje sam video tamo deluju lepše nego Honde koje ovde prodaju, bolje su dizajnirana i sa lepšim dodacima.  Obavezno ih prodaju sa spojlerima ako su predviđeni za taj model, pošto Tajlanđani obožavaju spojlere i dodatke koliko sam primetio. I vole neki (ne svi) da zakače neke anime likove tj. njihove glavice  na vrh antene automobila poput dekorativnog dodatka.

IMG_9571Vozni park im je bolji nego naš, jako malo loših automobila, ako gledam Bangkok i ako gledam Puket. Nisam se vozio po celom Tajlandu ali tako je bilo tamo gde sam bio. Na ostrvu je bilo recimo veći procenat  pik-apova, ali ti pik-apovi su bili opet sve noviji. Retko neki baš da se vidi da je bio star.

Voze motore, ima ih mali milion, sve japanski naravno, ali ima i evropskih, i čak italijanskih koje su uvezli (za razliku od italijanskih automobila, koje ne fermaju ni pet posto).

Autoputevi su im ogromni sa više traka i uglavnom su na stubovima iznad zemlje po Bangkoku i oko njega. 

IMG_9712
Skytrain obojen u Pepsi reklamu kraj Paragon shopping mall-a

Kao što sam prethodno pomenuo Bangkok ima podzemni tj. standardni metro ali on je manje razvijen i nisam se vozio njime. Skytrain, naprotiv, je jako popularan, na stubovima onako deluje futuristički, i ljudi do njega idu preko skywalka iliti šetališta na stubovima iznad ulice kojim su povezani u novom delu grada neboderi i shopping centri. Skytrain je nažalost uglavnom zastupljen u novijem delu, u starom ga nema, tako da ne možete daleko s njim, sem možda do Čatučak pijace. Vrlo je brz i prilično gotivan vid prevoza.

Tuk-tukovi su za manje destinacije, mogu da prime četiri osobe, i naplaćuju po osobi oko 1 evro. Ako tuk-tukovi naplaćuju za manje vožnju ili jednostavno nemaju žute tablice, to znači da jeftina vožnja obuhvata i svraćanje do nekih prodavnica, srećom to smo znali ranije i upozorili nas da gledamo boju tablica, tako da nismo naleteli na to.

Autobusi su klimatizovani i neklimatizovani, jako su jeftini oko 6.5 bahta (0.16 evra) neklimatizovani a 14 bahta (0.36 evra) klimatizovani i neki deluju kao prepravljeni kamioni.

Bangkok ima dva aerodroma koja nisu udaljeni mnogo jedan od drugog a nalaze se na 45-60 minuta vožnje od grada. Suvarnabhumi je noviji, veći i međunarodni aerodrom, lep i neobičan. Drugi je Don Mueng, on je manji, stariji je aerodrom i obavlja lokalne letove i neke u regionu letove.

JAPANSKE I TAJLANDSKE ĐAKONIJE U SUPERMARKETIMA

Ovaj prvi deo priče neću završiti sa saobraćajem već sa supermarketima na Tajlandu.  ovoj zemlji imate dve vrste malih marketa, prodavnica. Jedan lanac čini američki marketi „7 Eleven“ a drugi čine japanski „Family Mart„. Oni su na svakom koraku, i retko gde ima neki market koji nije jedan od njih.

IMG_2188Na Puketu je bilo neverovano, u jednoj recimo ulici na svakih 100-150m neki 7Eleven i Family Mart, mada kad pogledam koliko mi imamo marketa to bi došlo slično ako bi svi oni bili podeljeni na „Shop&Go“ i „Idea“ markete. Kako bilo, uglavnom su to mali marketi ali bilo je i većih. U njima imate sve što inače ima u jednom marketu plus možete i da jedete. Kad je reč o jelu, imate neke njihove vrste viršli koje se tamo vrte kod njih, zatim neke slane kolače s mesom, kako da ih nazovem? Liče na moči ali nisu jer imaju u sebi mljeveno juneće, pileće meso u sosu i na slici vidite beli onako „močasti“ kolač presečen a u njemu braon se pomalja… Takođe imate opcije instant nudli (kao kod nas u kesama ili čašama) koje vam oni zagreju pošto svaki market ima aparate za zagrevanje hrane poput mikrotalasne, pa onaj za viršle i slično… U frižideru imate opcije terijaki piletina, korejska karage piletina, škampi u ljutkastom sosu i naravno sve sa pirinčem (vidi sliku…). U svakom slučaju – razne opcije piletine, svinjetine, junetine i ribe i morskih plodova sa pirinčem ili nudlama, a ima i špageta  sa sosom (to nisam probao- suviše evropski a u njihovoj izvedbi). To nije loše ni kao opcija za doručak. Hleb im nije jaka strana, tj. imaju ga po restoranima u vidu tosteva i slično ali generalno, brašno se uvozi, ne proizvodi se, jer nema pšenice.  

20151209_102640Sem gotove hrane, ovde možete naći i nori alge kao čips (to im je baš popularno – vidi sliku Big Sheet-a) sa više opcija začina, zatim možete naići na neku vrstu kacuobušija (katsuobushi) ili bonito flejksa. Ja sam to nazivao na Tajlandu riblji „čips“ koje su proizvodile razne tamošnje firme i mi se najviše dojmio „Bento“ koji je obavezno bio ljutkast. Koju god verziju ovog ribljeg sneka uzmem, uvek je ljutkast, manje ili više, pošto su fanovi ljutog. Inače ova riblja grickalica nije kao standardan čips (možda ne bi trebalo da ga zovem čips ali onako izgleda pomalo), već je malo je lepljiv i žvače se malo više i trakast je, uglavnom napravljen od lignji i ribljeg surimija (surimi je testo napravljeno od ribe ili mesa).

Imaju i neke ultratanke slane štapiće s krem prelivom od zelenog čaja,  bele čokolade, jagode … Nema veze s našim štapićimaa a nema veze ni s Japancima. I naravno evropske i njihove neke slatke i slane grickalice. Ako su slatkiši njihovi uglavnom se vrzmaju sa nekim puding punjenjem, pošto sve čokoladno a kvalitetno uglavnom se uvozi. Mada ne mogu da ne kažem da imaju palačinke uglavnom američke u hotelima i restoranima, ali na nekim food štandovima bile su neke njihove verzije naših palačinki… 

IMG_2225Mlečnih stvari ima raznih, najsmešnije mi bilo proizvod koji se zvao „Bulgarian yoghurt“ , ispada kao da je Bugarska u tom delu sveta poznata kao „Meka za jogurt“…Weird.

U marketima od pića ima sokova, voda, alkoholnih opcija, ledenih čajeva. Eh, kad su u pitanju ledeni čajevi, dominiraju zeleni čajevi. Takođe ovde dominira informacija da su svi čajevi proizvodi japanskih i tajlandskih kompanija koje proizvode čajeve s obzirom da je imaju svoje proizvodne kapacitete na Tajlandu. A čajeva blagi milion, slatkih, manje slatkih, neslatkih,  oko dvadeset do trideset vrsta čajeva na rafovima frižidera, ja nisam ni stigao sve da probam jer ima ukusa i vrsta koliko hoćeš. Firme poput japanske ITO EN (OI Ocha, Yasmine Green Tea…), Suntory  TEA+ Oolong sa jedva šećera itd.

20151201_080313Oishii čajeva ima blagi milion, a ta firma je tajlandska iako ima japanski prizvuk. Godine 1999. otvoren je japanski restoran „Oishi“ u Bangkoku, od tada krenula je ekspanzija firme koja je posle promenila ime u „Oishi Group“ i sad ima posebnu liniju napitaka, kao i restorane poput „Oishi Sushi bar“, „Oishi Grand“, „Maido Ookini Shokudo“, kao i lanac restorana „Sh20151210_042025abushi“ i „Nikuya – japanese BBQ buffet“. Sem čajeva i sokova, proizvode i razna gotova jela tipa gjoze, ramene, neka jela s pirinčem, sendviče itd. Sve u svemu oni  su jedni od onih koji su započeli širenje japanskih gastronomskih uticaja na Tajlandu.

Zatim ima u prodaji i zeleni čaj u flašici japanskog restorana Fuji koji je blago zašećeren. Inače ovaj restoran je bio prisutan i na Puketu i u Bangkoku i ima prilično visoke cene sušija.  Čajeva ima i biljnih (neki imaju ukus skoro kao kafa koliko su jaki), ima i crnih… A ima i Lipton čajevi kao i kod nas, mada ne mogu se porediti sa ovim japanskim.

20151202_175136Calpis  se takođe nalazi na rafovima svih marketa, i to u konzervi ili mini flašicama sa tri ukusa, grožđe, jagoda i jogurt. Ova dva prva su odlični i rado sam ih konzumirao, a ovaj treći je sigurno dobar za one koje vole jogurt, tako da ne ispadne da subjektivno navijam samo za prva dva ukusa. Prvi put sam probao Calpis u Berlinu , s tim da se ti u Evropi mute s vodom (prodaju se u flaši kao sirup u prodavnicama, što sam video u Beču), a ovde je originalni proizvod japanske firme.

Koka-kole, pepsiji, mirande, i domaće verzije toga, domaća piva sve je to isto prisutno kao i neka strana alkoholna piva. Ali nisam imao prilike da vidim japanska piva.

Sake nećete naći u supermarketu ali hoćete u restoranima i u japanskim velikim marketima tipa Isetan, o kome ću pričati u sledećem članku o Tajlandu, a koji će se baviti restoranima i hranom u ovoj zemlji.

Kraj prvog dela

 

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s